Статут Српског Покрета Двери

statut

 

СТАТУТ СРПСКОГ ПОКРЕТА ДВЕРИ

 

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Програмски циљеви Српског покрета Двери

 

Члан 1.

Српски покрет Двери је политички субјект који се залаже за суштински преображај Републике Србије и српског друштва, на политичким темељима и баштини српског државно-правног искуства и стила. Ради постизања овог циља Српски покрет Двери  ће користити сва уставом и законима дозвољена средства.

Српски покрет Двери у први план свог политичког деловања истиче саборност, која подразумева одговорно и братско договарање и приближавање ставова приликом доношења најважнијих политичких одлука.

Српски покрет Двери заступа став да је једини начин за заустављање највећег проблема са којим се српски народ среће у 21. веку – одумирање нашег народа и распад државе и друштва – напуштање постојећег, наметнутог, те погубног модела потрошачког друштва и његова постепена замена породичним моделом. Породични модел друштва, уместо себичног појединца (потрошача), у средиште државне подршке и друштвеног интересовања ставља породицу. Српски покрет Двери посебну важност даје вишечланој породици (породици са више деце и породици која окупља више генерација) и њеној свеукупној заштити, имајући у виду све хумане потенцијале и ресурсе које таква породица пружа држави и друштву. Српски покрет Двери ће у свом политичком раду увек водити рачуна о томе шта је у најбољем интересу свих наших породица.

Да би постављени циљ преображаја Републике Србије и српског друштва у правцу породичног модела могао да се оствари, Српски покрет Двери ће у свом деловању примењивати искуства и облике (форме) стваралачке демократије. Стваралачка демократија претпоставља промишљену, делатну и стваралачку народну вољу која се не исцрпљује чином периодичних избора, већ подразумева стално умно и одговорно делање слободних грађана, који су заинтересовани за добробит заједнице у којој живе. Српски покрет Двери сматра да ће стваралачка демократија у политички и друштвени живот увести неспорно ваљана историјска искуства задружног живота, мобе, саборности и социјално-економске солидарности. Стога је стваралачка демократија једини систем у коме је могуће остварити народне интересе у пуном обиму. Схватање политике као одговорне службе народу представља срж стваралачке демократије и основу политичког рада Српског покрета Двери. Наше је уверење да се до остварења политичких, економских, социјалних и свих других интереса грађана може доћи једино искреном сарадњом већине политичких чинилаца, односно увођењем у политички живот новог приципа рада заснованог на саборности. Актуелно стање политичке борбе која прераста у непроглашени грађански рат политичких странака доприноси настанку погубних подела међу грађанима, а све то наноси штету нашем народном и државном развоју.

Српски покрет Двери је у свом политичком деловању ослоњен на поштовање уставности, законитости и свих традиционалних норми које су проистекле из нашег народног живота и историјске баштине. У складу са тим, Српски покрет Двери се залаже за политичку и сваку другу равноправност свих грађана Републике Србије. Очување моралних постулата који извиру из вековног искуства наших предака, духовни и културни напредак и уздизање опште народне просвећености су услов сваког другог напретка државе и народа. Унутрашња политичка стабилност, безбедност државе и свих грађана, очување територијалног интегритета и суверенитета државе, као и независна спољна политика, чине темељ политичког деловања Српског покрета Двери. Очување јединтвеног, снажног и ефикасног правног поретка на целокупној државној територији Републике Србије, без икаквих изузетака, представља основ државне политике Српског покрета Двери, што ће несумњиво допринети реафирмацији суверености и сламању сваког вида окупације. Залажемо се за суштинску одбрану националних интереса српског народа на свим просторима на којима он живи.

Српски покрет Двери сматра да је постизање економског и социјалног благостања још једно од суштинских питања нашег националног опстанка. До тога може да дође једино вођењем одговорне економске политике која води рачуна о националним ресурсима и у којој је главни интерес добробит свих грађана Републике Србије.

Основу спољне политике Српског покрета Двери представља сарадња са свим државама на равноправним основама, са посебним везама са државама које су традиционални пријатељи српског народа и државе.

Статут Српског Покрета Двери у PDF формату можете пеузети ОВДЕ

Предмет Статута

Члан 2.

Статутом Српског покрета Двери, као његовим највишим актом, обавезно се уређује: назив и седиште; симбол визуелног идентитета; изглед и садржина печата политичке организације и организационих јединица по територијалном принципу; програмски циљеви; услови и начин учлањивања и престанка чланства; права, обавезе и одговорности чланова; организација по територијалном принципу и унутрашња организација, органи, њихова овлашћења, састав, начин избора и опозива, трајање мандата и начин одлучивања; заступање политичке организације; поступак за измене и допуне Програма и Статута и поступак доношења и измена других општих аката политичке организације; остваривање јавности рада; начин одлучивања о удруживању политичке организације у шире политичке савезе у земљи и иностранству и спајању политичке организације; начин финансирања политичке организације; начин обављања унутрашње контроле финансијског пословања; лице одговорно за финансијско пословање, подношење извештаја и вођење књига политичке организације и лице овлашћено да контактира са надлежним органом; начин доношења одлуке о престанку рада; начин располагања имовином политичке организације у случају престанка, као и друга питања од значаја за рад и деловање политичке организације.

Назив, седиште, симбол и Крсна слава Српског покрета Двери

Члан 3.

Назив политичке организације је Српски покрет Двери (у даљем тексту: Покрет).
Скраћени назив Покрета је Двери.
Седиште Покрета је у Београду.

Покрет има грб који користи као симбол визуелног идентитета и који ће у складу са одлуком надлежног органа бити употребљаван у политичким активностима и правном саобраћају. Грб Покрета представља стилизовано, асиметрично срце, са два елипсоидна круга који симболишу мајку и дете.

Крсна слава Покрета је Свети Сава, који се слави 27. јануара сваке године.

Изглед и садржина печата

Члан 4.

Печат Покрета је округлог облика, са ћириличним натписом уписаним у круг: Српски покрет Двери Београд и са грбом Покрета у средини, чији је изглед прописан одредбом члана 3. ставом 4. овог Статута.

Организационе јединице Покрета по територијалном принципу могу имати свој печат. Изглед и садржина печата организационе јединице Покрета ближе се одређују одлуком Извршног одбора.

Заступник

Члан 5.

Покрет представља и заступа Председник Покрета који је изабран у складу са одредбама овог Статута.

Председник Покрета заступа Покрет без ограничења.

У изузетним ситуацијама, заступник може овластити и друга лица да представљају и заступају Покрет сагласно одредбама овог Статута.

Акт о избору заступника Покрета садржи лично име, пребивалиште, адресу и ЈМБГ. Заступник је дужан да се придржава овлашћења утврђених овим Статутом.

II

ЧЛАНСТВО У СРПСКОМ ПОКРЕТУ ДВЕРИ

О чланству

Члан 6.

У Покрет се може учланити сваки пунолетан и пословно способан држављанин Републике Србије који прихвата Програм и Статут Покрета.

Чланство у Покрету искључује чланство у некој другој политичкој организацији и обрнуто.

Чланове у Покрет прима општинска или градска организација, а у изузетним случајевима и Извршни одбор Покрета. Деловање чланова који нису организовани ни у једној организационој јединици Покрета прати Извршни одбор Покрета.

Учлањење у Покрет врши се попуњавањем и својеручним потписивањем  приступнице, на коју је надлежна општинска или градска организација дужна да да сагласност или да одбије пријем у чланство у року од 30 дана од дана пријема. У случају да надлежни орган не донесе одлуку у року од 30 дана, сматра се да је приступница одобрена. На ускраћену сагласност може да се изјави жалба Извршном одбору, у року од осам дана од дана ускраћивања.

Датумом учлањења сматра се дан који је наведен као дан приступа у приступници члана. Сваком члану се издаје чланска карта чији се изглед и садржина уређују одлуком надлежног органа.

Сваки члан плаћа месечну чланарину коју одреди Извршни одбор Покрета.

Покрет може имати и почасне чланове, које на предлог Председништва Покрета бира Главни одбор Покрета.

Покрет у складу са законом води евиденцију о својим члановима и почасним члановима.

Права чланова

Члан 7.

Чланство и напредовање у Покрету су уређени на принципима добровољности, поступности и хијерархије.

Члан Покрета има право да учествује у активностима Покрета.

Члан Покрета стиче право да бира органе Покрета, након протека рока од 12 месеци од дана пријема у Покрет. Члан

Покрета стиче право да буде биран у органе Покрета, након протека рока од 12 месеци од дана пријема у Покрет.

У изузетним ситуацијама, Извршни одбор може да одлучи да члан може да бира и да буде биран у органе Покрета и пре истека ових рокова.

Члан Покрета има право да даје предлоге и иницијативе у складу са Статутом и Програмом Покрета.

Члан Покрета има право да буде обавештаван о раду Покрета.

Члан Покрета има право да добије помоћ и заштиту од Покрета уколико је угрожен због обављања политичких активности у вези са Покретом. Помоћ и заштиту пружа Извршни одбор преко одговарајуће комисије.

Обавезе чланова

Члан 8.

Члан Покрета је дужан да активно шири идеје Покрета, да спроводи политику Покрета у складу са Програмом и Статутом Покрета.

Члан Покрета је дужан да плаћа чланарину.

Члан Покрета који не буде редовно плаћао чланарину, не може да бира и да буде биран за кандидата за јавне функције и функције у Покрету.

Престанак чланства

Члан 9.

Чланство у Покрету престаје:
–    писаном изјавом о иступању из чланства,
–    искључењем     као     најтежом     дисциплинском     санкцијом     изреченом     од     стране Дисциплинске комисије на начин прописан овим Статутом и Правилником о дисциплинском санкционисању и дисциплинском поступку,
–    у случају смрти и
–    аутоматским брисањем из евиденције чланова.

Поступак искључења започиње подношењем предлога за изрицање дисциплинске санкције искључења који могу поднети месно надлежна Управа општинске организације или члан Главног одбора Покрета. О изрицању најтеже дисциплинске санкције искључењем из чланства одлучује Дисциплинска комисија. На одлуку Дисциплинске комисије може да се изјави жалба Председништву Покрета, у року од осам дана, а његова одлука је коначна. Од доношења првостепене одлуке до коначности одлуке о искључењу, члану мирују права и обавезе у Покрету.

Аутоматско брисање из евиденције чланова се врши у следећим случајевима: због ступања у другу политичку организацију, иступања у јавности у име друге политичке организације, стварања фракције или паралелних структура у оквиру Покрета и деловања у оквиру политичке фракције или паралелних структура.

Захтев за аутоматско брисање из евиденције чланова подноси месно надлежна Управа општинске организације или Извршни одбор Покрета.

Одлуку о брисању из евиденције чланова доноси Извршни одбор Покрета, а ако је подносилац захтева Извршни одбор, онда одлуку доноси Председништво Покрета.

На одлуку о аутоматском брисању донету од стране Извршног одбора Покрета може се изјавити жалба Председништву Покрета, а у случају када је доносилац ове одлуке  Председништво, жалба се изјављује Главном одбору Покрета.

У оба случаја рок за изјављивање жалбе је осам дана, а одлука по жалби је коначна. Од доношења првостепене одлуке до коначности одлуке о искључењу, члану мирују права и обавезе у Покрету.

Дисциплинска одговорност

Члан 10.

Члан Покрета подлеже дисциплинској одговорности ако скривљено изврши дисциплински прекршај.

Прописивање дисциплинских прекршаја, дисциплинских санкција и поступак пред дисциплинским органима Покрета ближе се одређује Правилником о дисциплинском санкционисању и дисциплинском поступку.

III

ЦЕНТРАЛНИ ОРГАНИ СРПСКОГ ПОКРЕТА ДВЕРИ

1. Појам и врсте централних органа Српског покрета Двери

Члан 11.

Централни органи Покрета су они органи чија се надлежност простире на целој територији Републике Србије.
Централни органи Покрета су:
–    Сабор,
–    Председник,
–    Председништво,
–    Главни одбор,
–    Извршни одбор,
–    Директор,
–    Надзорни одбор,
–    Политички савет и
–    Стручни савети.

Рад централних органа је јаван, а њихова стварна надлежност обухвата послове који су утврђени овим Статутом.

У изузетним ситуацијама, орган може одлучити да непосредно пре заседања искључи јавност.

2. Сабор Српског покрета Двери

Надлежност

Члан 12.

Сабор је највиши орган Покрета.

Мандат Сабора траје четири године, а може бити сазван као редовни, ванредни и радни.

Сабор Покрета:
–    усваја Програм и Статут Покрета и његове измене и допуне,
–    доноси одлуке, декларације, препоруке, правилнике и друге акте од значаја за функционисање Покрета,
–    бира и разрешава чланове Главног одбора,
–    бира и разрешава Председника,
–    одлучује о престанку рада Покрета,
–    усваја извештај о раду Главног одбора између два заседања Сабора, – доноси пословник о свом раду,
–    врши друге послове одређене овим Статутом.

Састав

Члан 13.

Сабор чине делегати по функцији и изабрани делегати.

Делегати по функцији су: сви чланови Главног одбора, сви чланови Извршног одбора, сви стални чланови Политичког савета, сви стални чланови стручних савета, сви чланови Надзорног одбора.

Изабране делегате делегирају управе општинских организација. Свака управа општинске организације може да делегира од 1 до 4 делегата. Број делегата које општинска организација може делегирати одређује Извршни одбор, водећи рачуна о резултатима постигнутим на изборима, квалитету и величини општинске организације.

Заседање

Члан 14.

Редовни Сабор се сазива позивом председника Покрета на сваке четири године. Редовни Сабор се сазива ради избора централних органа Покрета у складу са одредбама овог Статута. Ванредни Сабор се сазива по потреби, и то на предлог председника Покрета, Главног одбора, Председништва, више од 1/2 од укупног броја општинских организација.

Радни Сабор се сазива најмање једном годишње, а може и раније по потреби. Могу га сазвати: председник Покрета, Главни одбор или  Председништво. Радни сабор одлучује о актуелним питањима која су на дневном реду.

Актом о сазивању Сабора одређују се време, место одржавања Сабора и дневни ред.

Начин доношења одлука

Члан 15.

Сабор пуноважно одлучује уколико је присутна већина од укупног броја делегата Сабора.

Сабор доноси одлуке и друге акте већином гласова од укупног броја делегата, осим приликом одлучивања о процедуралним питањима, када се одлуке доносе већином гласова од броја присутних делегата.

Приликом одлучивања о изменама и допунама Статута и Програма, престанку рада Покрета, Сабор пуноважно одлучује уколико је присутна двотрећинска већина од укупног броја делегата, а одлука се доноси већином гласова од укупног броја делегата.

Начин гласања

Члан 16.

Гласање на Сабору је јавно, осим ако се не одлучи другачије.

3. Главни одбор Српског покрета Двери

Надлежност

Члан 17.

Главни одбор је највиши орган Покрета између два Сабора, који за то време утврђује политику у складу са Програмом Покрета и одлукама Сабора.

Главни одбор:
–    иницира поступак за доношење, измену и допуну Програма и Статута Покрета подношењем предлога Програма и Статута Покрета, као и њихових измена и допуна Сабору на усвајање,
–    предлаже Сабору пословник о раду Сабора,
–    одлучује о учешћу на изборима на свим нивоима,
–    одлучује о ступању и иступању из коалиција на нивоу Републике Србије,
–    усваја изборне листе кандидата за посланике у Народној Скупштини Републике Србије,
–    одлучује о ступању и иступању из републичких органа извршне власти,
–   одлучује о удруживању Покрета у шире политичке савезе у земљи и иностранству и спајању Покрета са другим организацијама,
–    бира и разрешава чланове Председништва, на предлог Председника Покрета,
–    бира и разрешава председника Извршног одбора, на предлог Председника Покрета,
–    бира и разрешава чланове Надзорног одбора, на предлог Председништва,
–    бира и разрешава директора Покрета, на предлог Председништва,
–   расправља и одлучује о свим битним питањима за Покрет која нису у посебној надлежности других органа, као и политичким приликама у земљи,
–    подноси Сабору извештај о свом раду између два одржана Сабора,
–    доноси пословник о свом раду,
–    врши друге послове одређене овим Статутом.

Изузетно, Главни одбор може да одлучује и о питањима из надлежности Сабора, уз обавезу да донете одлуке поднесе на потврђивање Сабору. Уколико Сабор не потврди донету одлуку на првој наредној седници, она остаје без правне снаге.

Састав

Члан 18.

Главни одбор чине чланови по функцији, чланови које бира Сабор и чланови које избором кооптира Главни одбор.

Мандат свих чланова Главног одбора траје четири године.

Чланови Главног одбора по функцији су: председник Покрета, чланови Председништва, председник Извршног одбора, председник Политичког савета, председници стручних савета, народни посланици, посланици у Скупштини АП Војводине, министри, градоначелници, председници општина и градских општина, председници скупштина градова, општина и градских општина.

Главни одбор бира кооптиране чланове на предлог Председништва.

Избор чланова

Члан 19.

Чланове Главног одбора бира Сабор на предлог општинских организација. Број чланова Главног одбора који се бира на овај начин одређује Извршни одбор. Извршни одбор одређује број кандидата (од 1 до 3) које општинске организације кандидују за чланове Главног одбора, водећи рачуна о величини, квалитету општинске организације и резултатима постигнутим на изборима. Коначне листе кандидата саставља Извршни одбор од кандидата које су предложиле општинске организације.

Број чланова Главног одбора и начин избора чланова Главног одбора ближе се одређује правилником о избору чланова Главног одбора, који доноси Сабор Покрета.

У раду Главног одбора могу да учествују и председници општинских и градских организација.

Главни одбор, на предлог председавајућег, може да одлучи да они гласају по одређеним питањима, и у том случају се њихово присутво урачунава  у кворум за одлучивање.

Заседање 

Члан 20.

Главни одбор се састаје најмање једном у три месеца.

Седницу сазива председник Покрета, Председништво или 1/3 чланова Главног одбора.

Актом о сазивању седнице одређују се време, место одржавања Главног одбора и дневни ред. Председник Покрета је председавајући Главног одбора.

Кворум и начин доношења одлука

Члан 21.

Главни одбор пуноважно одлучује на седници на којој је присутна већина чланова од укупног броја чланова Главног одбора. Главни одбор доноси одлуке већином гласова присутних чланова.

О предлогу Програма и Статута, изменама и допунама Програма и Статута, избору и разрешењу чланова Председништва и председника Извршног одбора, о евентуалном неучествовању на изборима на свим нивоима и о ступању или иступању из коалиција на републичком нивоу, Главни одбор одлучује већином гласова од укупног броја чланова.

Начин гласања

Члан 22.

Главни одбор одлуке из своје надлежности  по правилу доноси јавним гласањем, осим ако не одлучи другачије.

Присуствовање седницама и санкција за неоправдано одсуствовање 

Члан 23.

Чланови Главног одбора су дужни да уредно присуствују свим седницама.
Члану Главног одбора који неоправдано одсуствује са три седнице, престаје мандат у Главном одбору.

4. Председник Српског покрета Двери

Надлежност председника

Члан 24.

Председник Покрета представља и заступа Покрет у Републици Србији и иностранству, руководи организацијом, усклађује рад органа и надзире деловање Покрета.

Председник Покрета је надлежан и да:
–    предлаже Председништву доношење одлука из надлежности Председништва,
–   непосредно координира рад посланичке групе у Народној Скупштини по питањима о којима Главни одбор није заузео став,
–    предлаже Главном одбору кандидате за чланове председништва Покрета, предлаже Главном одбору кандидата за председника Извршног одбора, даје пуномоћје за заступање Покрета пред судом или другим органима,
–    подноси извештај о свом раду Главном одбору једном у шест месеци, – врши друге послове одређене овим Статутом.

Председник Покрета је одговоран за спровођење одлука Сабора и Главног одбора и о томе подноси извештај Сабору и Главном одбору.

Председник Покрета може обуставити од извршења одлуку Председништва и Извршног одбора и вратити је на поновно одлучивање, ако извршењем исте може наступити штета по интересе Покрета.

Ако при поновном одлучивању буде донета иста одлука, у наредних 15 дана сазива се седница Главног одбора ради расправљања о том питању. Ако Главни одбор након расправе потврди одлуку, она се има извршити.

Кандидовање

Члан 25.

За председника Покрета може бити кандидован сваки члан Покрета кога предложи најмање 20 општинских организација или 1/4 чланова Сабора својим потписом.

Кандидат за председника Покрета дужан је да предложи програмску платформу Покрета.

Избор и трајање мандата

Члан 26.

Сабор бира председника Покрета јавним гласањем, осим ако не одлучи другачије.

Избор  председника Покрета је пуноважан ако је присутна већина од укупног броја делегата Сабора.

Мандат председника Покрета траје четири године.

Ако на изборима учествује до два кандидата, кандидат је изабран за председника Покрета ако освоји већину гласова делегата који су гласали.

Ако на изборима учествује један кандидат и не освоји потребну већину гласова, поступак кандидовања и избора се понавља.

Ако на изборима учествују три или више кандидата, изабран је онај кандидат који у првом кругу освоји више од половине гласова делегата који су гласали, а ако ни један од кандидата не освоји потребну већину у првом кругу гласања, гласање се понавља између два кандидата који су освојили највећи број гласова, а изабран је кандидат који освоји више гласова у другом кругу.

Избором председника Покрета усвојена је и програмска платформа коју је предложио.

Иницијативу за разрешење председника Покрета може да предложи најмање 1/3 чланова Сабора или Главни одбор на основу заједничког предлога већине од укупног броја чланова.

5. Председништво Српског покрета Двери

Надлежност

Члан 27.

Председништво учествује у стварању и вођењу политике Покрета између два заседања Главног одбора.

Председништво Покрета:
–    контролише рад представника Покрета који се налазе на јавним функцијама,
–    предлаже Главном одбору доношење одлуке о учешћу на изборима на свим нивоима,
–  предлаже Главном одбору доношење одлуке о ступању и иступању из коалиција на републичком нивоу, као и изборну листу кандидата за посланике у Народној Скупштини,
–    доноси Пословник о раду посланичке групе у Народној Скупштини,
–    детаљније прописује услове које морају да испуне кандидати за посланике,
–  одређује услове које треба да испуне кандидати за чланове Владе и функционере у органима власти, јавним предузећима и установама у Републици Србији,
–  одређује кандидате за чланове Владе и функционере у органима власти, јавним предузећима и установама у Републици Србији,
–    бира и разрешава председника Политичког савета,
–    бира и разрешава чланове Политичког савета,
–    бира и разрешава председника посланичке групе у Народној Скупштини,
–    предлаже Главном одбору чланове Надзорног одбора и подноси предлог за њихово разрешење,
–    предлаже Главном одбору кандидата за директора Покрета и предлаже његово разрешење,
–    оснива савете за поједина стручна питања (стручне савете) од значаја за вођење политике Покрета, усклађује њихов рад и доноси правилник о њиховом раду,
–    стара се о информисању и остваривању јавности рада, оснива информативну службу Покрета, именује портпарола Покрета, бира и разрешава главне и одговорне уреднике публикација Покрета,
–    усваја програм изборне кампање и даје сагласност на план изборне кампање на предлог изборног штаба, оснива комисије за поједине послове из надлежности Председништва,
–     одлучује о ступању и иступању из коалиција на покрајинском, градском и општинском
нивоу на предлог Извршног одбора,
–    доноси одлуке о организовању политичких скупова,
–    планира политичке скупове и политичке активности Покрета,
–    даје сагласност за организовање клубова пријатеља Покрета у иностранству,
–    оснива сабор омладине и прописује начин његовог рада,
–    оснива сабор жена и прописује начин његовог рада,
–    доноси пословник о свом раду,
–    врши друге послове одређене овим Статутом.

Изузетно, Председништво може да донесе одлуку о питању из надлежности Главног одбора, уз обавезу да је поднесе на потврду на првој наредној седници Главног одбора. Уколико Главни одбор не потврди донету одлуку на првој наредној седници, она остаје без правне снаге. Чланови Председништва дужни су да најмање једном у шест месеци подносе извештај о свом раду Главном одбору.

Председништво заседа најмање једном месечно.

Начин рада и одлучивања, као и друга питања од значаја за рад Председништва уређују се Пословником о раду Председништва.

Састав, избор и разрешење чланова Председништва

Члан 28.

Председништво има од 9 до 15 чланова, а чине га чланови по функцији и изабрани чланови.  Мандат свих чланова Председништва  траје четири године.

Чланови по функцији су председник Покрета, председник Извршног одбора, директор Покрета и председник Политичког савета.

Преостале чланове Председништва бира Главни одбор, на предлог председника Покрета. Главни одбор бира сваког члана појединачно.

Седнице Председништва сазива, предлаже њихов дневни ред и председава седницама председник Покрета.

Иницијативу за разрешење члана Председништва може да предложи председник или 1/3 чланова Главног одбора.

Кворум и начин доношења одлука

Члан 29.

Председништво пуноважно одлучује на седници на којој је присутна већина чланова од укупног броја чланова Председништва, а одлуке доноси већином гласова присутних чланова.

О предлогу да се ступи или иступи из коалиције на републичком нивоу, листи  кандидата за посланике у Народној скупштини, одређивању кандидата за чланове Владе и функционере у органима власти, јавним предузећима и установама у Републици Србији, приликом избора и разрешења председника и чланова Политичког савета, председника посланичке групе у Народној скупштини, подношења предлога за избор или разрешење чланова Надзорног одбора, кандидата за директора Покрета, о евентуалном неучествовању на изборима на свим нивоима, о ступању или иступању из коалиција на републичком, покрајинском, градском и општинском нивоу и о предлогу измена и допуна Програма и Статута Покрета, Председништво одлучује већином гласова од укупног броја чланова.

Начин гласања

Члан 30.

Председништво одлуке из своје надлежности  по правилу доноси јавним гласањем, осим ако не одлучи другачије.

6. Извршни одбор Српског покрета Двери

Надлежност Извршног одбора

Члан 31.

Извршни одбор је надлежан да:
–    усклађује и надзире рад територијалних органа Покрета,
–    на образложену иницијативу градских и општинских организација предлаже Председништву ступање и иступање из коалиција на покрајинском, градском и општинском нивоу, ступање и иступање из органа јединица локалне самоуправе,
–    доноси пословнике о раду одборничких група,
–    доноси Стратегију развоја локалне политике и акционе планове који из ње произлазе,
–    доноси правилник о раду територијалних организација,
–    именује и смењује координаторе окружних организација,
–    потврђује избор управа градских и општинских организација, потврђује избор председника градских и општинских организација, потврђује кандидатуре за градоначелнике и председнике општина,
–    укида одлуке и друге акте управа градских и општинских организација који су супротни овом Статуту и политици Покрета,
–   суспендује и распушта управе градске и општинске организације и смењује председнике градске и општинске организације уколико доносе одлуке супротне Статуту и Програму Покрета, уколико не извршавају обавезе предвиђене Статутом и Програмом Покрета и уколико постоје ванредне околности које доводе у питање редован рад Покрета, уз обавезу да одлуку о распуштању поднесе Главном одбору на потврду на првој наредној седници,
–    поставља администраторе у општинама где није основана организација или где је смењен председник организације,
–    бира и разрешава чланове Комисије за кадровска питања на предлог Председника,
–   утврђује и води кадровску политику Покрета преко Комисије за кадровска питања и доноси пословник о њеном раду,
–    од тренутка расписивања републичких избора трансформише се у централни изборни штаб који припрема Покрет за изборе, формира локалне изборне штабове и предлаже Председништву план изборних кампања,
–    одлучује о организовању и ширењу Покрета, о оснивању окружних, градских и општинских организација,
–    сазива, по потреби, саборе градских и општинских организација,
–    решава спорове између територијалних органа Покрета,
–    бира и разрешава чланове Статутарне комисије на предлог Председништва и доноси пословник о њеном раду,
–    бира и разрешава чланове Дисциплинске комисије на предлог Председника и доноси пословник о њеном раду,
–    оснива комисије за поједине послове из надлежности Извршног одбора,
–    доноси правилник о чланарини,
–    извршава одлуке Главног одбора и Председништва,
–    води архиву Покрета,
–    врши друге послове одређене овим Статутом.

Председник Извршног одбора дужан је да најмање једном у шест месеци Главном одбору поднесе извештај о раду Извршног одбора.

Извршни одбор доноси пословник о свом раду.

Састав и избор

Члан 32.

Извршни одбор чине председник и чланови у броју који Главном одбору предложи кандидат за председника Извршног одбора.

Мандат свих чланова Извршног одбора  траје четири године.

Кандидата за председника Извршног одбора предлаже председник Покрета.

Кандидат за председника Извршног одбора предлаже кандидате за чланове Извршног одбора.

Председник Извршног одбора изабран је уколико за његов избор гласа већина од укупног броја чланова Главног одбора. Избором председника Извршног одбора изабрани су и чланови Извршног одбора.

Ако кандидат за председника Извршног одбора не буде изабран, председник Покрета предлаже новог кандидата.

Одмах по избору Извршног одбора, Извршни одбор бира најмање два потпредседника Извршног одбора, из реда својих чланова.

На предлог најмање 1/3 чланова Главног одбора или председника Покрета, Главни одбор може разрешити председника Извршног одбора, већином гласова од укупног броја чланова Главног одбора. Разрешењем председника Извршног одбора, као и у другим случајевима престанка његовог мандата, престаје мандат потпредседницима и осталим члановима Извршног одбора. Председник Извршног одбора може изузетно да разреши члана Извршног одбора и уместо њега именује новог члана, уз обавезу обавештавања Главног одбора.

Овлашћења председника Извршног одбора     

Члан 33.

Председник Извршног одбора:
–    предлаже Главном одбору програм рада Извршног одбора,
–    прати извршење одлука Извршног одбора,
–    одређује задужења члановима Извршног одбора,
–    одређује лице које преузима печат, документацију и имовину распуштеног територијалног органа и
–    врши друге послове одређене овим Статутом и пословником о раду Извршног одбора.
Председник Извршног одбора сазива седнице Извршног одбора, предлаже дневни ред и председава седницама.

Кворум, начин доношења одлука и начин гласања

Члан 34.

Извршни одбор пуноважно одлучује на седници на којој је присутна већина од укупног броја чланова Извршног одбора.

Чланови председништва имају право да присуствују седницама Извршног одбора.

Извршни одбор доноси одлуке већином гласова присутних чланова.

Извршни одбор одлуке из своје надлежности доноси јавним гласањем, осим ако се не одлучи другачије.

Секретар Извршног одбора

Члан 35.

Председник Извршног одбора поставља секретара Извршног одбора. Надлежности секретара одређују се пословником о раду Извршног одбора.

7.  Политички савет Српског покрета Двери

Члан 36.

Политички савет је саветодавни орган Покрета који разматра стратешка и актуелна политичка питања од значаја за деловање Покрета.

Политички савет има сталне и придружене чланове.

Све сталне чланове и председника Политичког савета бира Председништво Покрета и они морају бити чланови Покрета.

Политички савет у свом саставу, поред чланова из реда чланства Покрета може да има и нестраначке јавне личности (придружени чланови).

Надлежност и начин рада Политичког савета утврђују се правилником који доноси Председништво Покрета.

8.  Стручни савети Српског покрета Двери

Члан 37.

Покрет има стручне савете. Стручне савете оснива Председништво Покрета.

Савети се оснивају за поједине стручне области од значаја за вођење политике Покрета.

Стручни савети имају сталне и придружене чланове.

Председнике стручних савета поставља и разрешава Председништво Покрета.

Све чланове стручних савета постављају председници стручних савета.

Чланови стручних савета могу да буду личности које нису чланови Покрета (придружени чланови).

Председништво Покрета доноси правилник о раду стручних савета.

9.  Директор Српског покрета Двери

Надлежност

Члан 38.

Директор Покрета је одговоран за финансијско пословање Покрета, подношење извештаја и вођење књига Покрета и овлашћен је да контактира са надлежним државним органима.

Директор:
–    организује, управља и руководи радом помоћних служби Покрета које врше административне и финансијске послове,
–    потписује финансијска документа,
–   одобрава отварање подрачуна и израду печата територијалним органима Покрета, – врши друге послове одређене овим Статутом.

За послове из своје надлежности директор може именовати једног или више помоћника. Директора бира и разрешава

Главни одбор већином гласова од укупног броја чланова, а на предлог Председништва.

Мандат директора  траје четири године.

IV ТЕРИТОРИЈАЛНИ ОРГАНИ СРПСКОГ ПОКРЕТА ДВЕРИ

1. Територијалне организације

Члан 39.

Покрет има организације установљене на територијалном принципу.

Територијалне организације се организују на општинском, градском и окружном нивоу. Рад територијалних организација Покрета је јаван.

2.  Општинска организација

Члан 40.

Органи општинске организације су:
–    Сабор,
–    Председник,
–    Управа.

Сабор општинске организације

Надлежности

Члан 41.

Сабор општинске организације:
–    бира и разрешава председника општинске организације,
–    бира и разрешава Управу општинске организације,
–    разматра и усваја извештај о раду председника општинске организације и Управе општинске организације.

Начин рада Сабора одређује се правилником о раду територијалних организација који доноси Извршни одбор.

Састав, избор, начин доношења одлука и начин гласања

Члан 42.

Сабор општинске организације може бити редовни, радни и ванредни.

Сабор чине делегати по функцији и изабрани делегати.

Делегати по функцији су: чланови Управе општинске организације, председник општинске организације, координатори месних одбора, одборници, чланови савета и комисија Скупштине општине, чланови савета месних заједница, као и народни посланици и други чланови Покрета који су на јавним функцијама, са територије која представља подручје месне надлежности општинске организације.

Изабране делегате бирају месни одбори, на начин одређен правилником о раду територијалних организација који доноси Извршни одбор.

Изузетно, одлуком Извршног одбора Сабор општинске организације може бити састављен од свих чланова Покрета са територије општинске организације.

Редовни Сабор општинске организације се састаје најмање једном у четири године и сазива га председник општинске организације.

Радни Сабор општинске организације се састаје једном годишње и сазива га председник општинске организације.

Ванредни Сабор општинске организације се састаје по потреби, а може га сазвати председник општинске организације, управа општинске организације или 1/3 чланова Сабора општинске организације.

Сабор општинске организације пуноважно одлучује уколико је присутна већина од укупног броја чланова. Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова, а гласање је јавно, осим ако се не одлучи другачије.

Управа општинске организације

Надлежност

Члан 43.

Управа општинске организације:
–    доноси четворогодишњи програм Покрета за општински ниво,
–    доноси акционе планове рада општинске организације за годишњи период,
–    шири идеје Покрета и популаризује његову организацију на територији своје општине,
–    спроводи ставове Покрета и одговара за њихово извршење,
–   одређује политику на локалном нивоу, прати њено остварење у органима јединица локалне самоуправе и о томе извештава Извршни одбор,
–    врши пријем нових чланова,
–    оснива и разрешава месне одборе, поставља и разрешава координаторе месних одбора, усмерава и контролише рад месних одбора,
–    организује и спроводи све изборне активности и одговара за њихово извршење,
–    иницира и организује политичке трибине и друге скупове на подручју надлежности општинске организације,
–    прикупља информације о свим политичким дешавањима на подручју надлежности општинске организације,
–    организује скуп чланства најмање једном у шест месеци и информише чланство о деловању Покрета,
–    даје мишљење Извршном одбору о изласку на општинске изборе,
–    предлаже Извршном одбору кандидате за одборнике на општинском и градском нивоу,
–    даје мишљење Извршном одбору о ступању у предизборну коалицију на општинском нивоу,
–    даје мишљење Извршном одбору о формирању власти,
–    предлаже Извршном одбору кандидате за општинске и градске јавне функције,
–    предлаже Председништву кандидате за народне и покрајинске посланике,
–    именује комисију која организује Сабор општинске организације,
–    оснива и врши надзор над радом служби општинске организације,
–    формира посебне тимове и комисије за поједине послове,
–    делегира чланове у Сабор Покрета,
–    делегира чланове у Сабор градске организације,
–    предлаже Сабору Покрета кандидате за чланове Главног одбора,
–   извршава задатке које јој поставе Извршни одбор или Управа градске организације, –     врши друге послове одређене овим статутом.

Управа општинске организације подноси извештај о свом раду Извршном одбору и Сабору општинске организације једном годишње.

Рад служби општинске организације одређује се правилником о раду територијалних организација који доноси Извршни одбор Покрета.

Састав, избор, начин доношења одлука и начин гласања

Члан 44.

Број чланова Управе општинске организације одређује Извршни одбор према величини општинске организације.
Избор и разрешење Управе општинске организације врши Сабор општинске организације.

Чланове Управе општинске организације предлаже председник општинске организације. Избор Управе општинске организације потврђује Извршни одбор. Управа се бира на мандат од четири године.

Иницијативу за разрешење члана Управе општинске организације може да поднесе председник општинске организације или 1/3 чланова Сабора општинске организације.

Управа општинске организације пуноважно одлучује уколико је присутна већина од укупног броја чланова. Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова, а гласање је јавно, осим ако се не одлучи другачије.

Начин рада Управе ближе се одређује правилником о раду територијалних организација који доноси Извршни одбор Покрета.

Председник општинске организације

Члан 45.

Председника општинске организације бира и разрешава Сабор општинске организације.

Избор председника општинске организације потврђује Извршни одбор.

Председник општинске организације се бира на мандат од четири године.

Избор председника општинске организације одређује се правилником о раду територијалних организација који доноси Извршни одбор.

Надлежност

Члан 46.

Председник општинске организације:
–    представља и заступа општинску организацију,
–    сазива и води састанке Управе општинске организације,
–    сазива Сабор општинске организације,
–    предлаже програм рада и акционе планове,
–    даје иницијативе за рад Управе општинске организације,
–    координира рад целе општинске организације,
–    одређује задужења члановима Управе општинске организације,
–    спроводи одлуке органа Покрета,
–  стара се о обезбеђивању финансијских средстава, одобрава исплате и одговара за законитост финансијског пословања општинске организације,
–    по потреби, именује техничког секретара општинске организације,
–    координира рад Управе општинске организације и одборничке групе,
–    организује састанке са координаторима месних одбора најмање једном месечно,
–    припрема документацију о којој се расправља на састанцима Управе општинске организације,
–    саставља саопштења општинске организације за медије, у складу са усвојеним програмским документима Покрета,
–    подноси извештај о свом раду Извршном одбору и Сабору општинске организације најмање једном годишње.

Месни одбори

Члан 47.

Управа општинске организације оснива и надгледа рад месних одбора. Рад месних одбора утврђује се правилником о раду територијалних организација кога доноси Извршни одбор Покрета.

3.Градска организација

Члан 48.

У Београду и градовима са две и више градских општина, градска организација се организује и функционише по правилима која су одређена овим Статутом и правилником о раду територијалних организација.

У градовима који у свом саставу немају више градских општина, градска организација се организује и функционише по правилима која су утврђена за општинске организације.

Органи градске организације су:
–    Сабор,
–    Председник,
–    Управа.

Сабор градске организације

Надлежност

Члан 49.

Сабор градске организације:
–    бира и разрешава председника градске организације,
–    бира и разрешава Управу градске организације,
–    разматра и усваја извештај о раду председника градске организације и Управе градске организације.

Начин рада Сабора одређује се правилником о раду територијалних организација који доноси Извршни одбор.

Састав, избор, начин доношења одлука и начин гласања

Члан 50.

Сабор градске организације може бити редовни, радни и ванредни.

Сабор чине делегати по функцији и делегати општинских организација.

Делегати по функцији су: чланови Управе градске организације, председник градске организације, одборници, чланови савета и комисија Скупштине града, народни посланици и други чланови Покрета који су на јавним функцијама, са територије која представља подручје месне надлежности градског повереништва.

Општинске организације делегирају од 1 до 4 делегата. Број делегата које делегира општинска организација одређује Извршни одбор, водећи рачуна о резултатима постигнутим на изборима, квалитету и величини градске организације.

Редовни Сабор градске организације се састаје најмање једном у четири године и сазива га председник градске организације.

Радни Сабор градске организације се састаје једном годишње и сазива га председник градске организације.

Ванредни Сабор градске организације се састаје по потреби и сазива га председник градске организације, управа градске организације или 1/3 чланова Сабора градске организације.

Сабор градске организације пуноважно одлучује уколико је присутна већина од укупног броја чланова. Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова, а гласање је јавно, осим ако се не одлучи другачије.

Управа градске организације   

Надлежност

Члан 51.

–    доноси програм Покрета за градски ниво за четворогодишњи период,
–    доноси акционе планове рада градске организације за годишњи период,
–    шири идеје Покрета и популаризује његову организацију,
–    спроводи ставове Покрета и одговара за њихово извршење,
–   утврђује политику на градском нивоу, прати њену реализацију у локалним органима и о томе извештава Извршни одбор,
–    организује и спроводи све изборне активности и одговара за њихово извршење,
–    иницира и организује политичке трибине и друге скупове на подручју надлежности градске организације,
–    прикупља информације о свим политичким дешавањима на подручју надлежности градске организације,
–    даје мишљење Извршном одбору о изласку на изборе на градском нивоу,
–    даје мишљење Извршном одбору о ступању у предизборну коалицију на градском нивоу,
–    предлаже Извршном одбору кандидате за одборнике на градском нивоу,
–    даје мишљење Извршном одбору о формирању власти,
–    предлаже Извршном одбору кандидате за градске јавне функције,
–    предлаже Председништву кандидате за народне и покрајинске посланике,
–    именује комисију која организује Сабор градске организације,
–    извршава задатке које јој постави Извршни одбор,
–    оснива и надгледа рад служби градске организације,
–    формира посебне тимове и комисије за поједине послове, –     врши друге послове одређене овим статутом.

Управа градске организације подноси извештај о свом раду Извршном одбору и Сабору градске организације једном годишње.

Рад служби градске организације одређује се правилником о раду територијалних организација који доноси Извршни одбор.

Састав, избор, начин доношења одлука и начин гласања

Члан 52.

Број чланова Управе градске организације одређује Извршни одбор према величини градске организације.

Избор и разрешење Управе градске организације врши Сабор градске организације. Избор Управе градске организације потврђује Извршни одбор. Управе се бира на мандат од четири године.

Чланове Управе градске организације предлаже председник градске организације.

Иницијативу за разрешење члана Управе градске организације може да поднесе председник градске организације или 1/3 чланова Сабора градске организације.

Управа градске организације пуноважно одлучује уколико је присутна већина од укупног броја чланова. Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова, а гласање је јавно, осим ако се не одлучи другачије.

Начин рада Управе ближе се одређује правилником о раду територијалних организација који доноси Извршни одбор.

Председник градске организације

Члан 53.

Председника градске организације бира и разрешава Сабор градске организације.

Избор председника градске организације потврђује Извршни одбор.

Председник градске организације се бира на мандат од четири године.

Избор председника градске организације одређује се правилником о раду територијалних организација који доноси Извршни одбор.

Надлежност 

Члан 54.

Председник градске организације:
–    представља и заступа градску организацију,
–    сазива и води састанке Управе градске организације,
–    сазива Сабор градске организације,
–    предлаже програм рада и акционе планове,
–    даје иницијативе за рад Управе градске организације,
–    координира рад целе градске организације,
–    одређује задужења члановима Управе градске организације,
–    спроводи одлуке органа Покрета,
–  стара се о обезбеђивању финансијских средстава, одобрава исплате и одговара за законитост финансијског пословања градске организације,
–    по потреби, именује техничког секретара градске организације,
–    усклађује деловање градске организације и општинских организација,
–    координира рад Управе градске организације и одборничке групе,
–    организује састанке са председницима општинскиих организација најмање једном месечно,
–    припрема документацију о којој се расправља на састанцима Управе градске организације,
–    саставља саопштења градске организације за медије, у складу са усвојеним програмским документима Покрета,
–    подноси извештај о свом раду Извршном одбору и Сабору градске организације најмање једном годишње.

4.Окружна организација

Надлежности

Члан 55.

Окружна организација:
–    помаже оснивање општинских организација,
–    координира рад градских и општинских организација на територији управног округа.

Састав

Члан 56.

Окружну организацију чине председници општинских и градских организација.

Координатор

Члан 57.

Окружна организација има једног координатора кога поставља Извршни одбор. Координатор сазива и води састанке организације, саставља записнике и извештава Извршни одбор о раду окружне организације најмање једном у шест месеци.

Начин рада     

Члан 58.

Окружна организација састанке одржава најмање једном у два месеца. Окружна организација пуноважно одлучује уколико је присутна већина чланова. Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова. Гласање је јавно, осим ако се не одлучи другачије.

V ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКОГ ПОКРЕТА ДВЕРИ У ДРЖАВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА

Посланици, одборници и други функционери у органима власти

Посланици

Члан 59.

Посланици су чланови Покрета који представљају Покрет и спроводе његове политичке ставове у Народној Скупштини и покрајинској скупштини.

При предлагању и избору кандидата за посланике обавезно се узимају у обзир моралне особине, углед који ужива у стручним круговима, углед који ужива у средини у којој живи, организационе и политичке способности и рад у Покрету.

Услове које морају да испуне кандидати за посланике детаљније прописује Председништво.

Изборне листе за посланике у Народној Скупштини и посланике у покрајинској скупштини усваја Главни одбор, на предлог Председништва, које при предлагању има у виду предлоге општинских и градских организација.

Посланичким групама у Народној Скупштини и покрајинској скупштини руководе председници посланичких група, које бира Председништво, на предлог Председника Покрета.

Председник посланичке групе у републичкој и покрајинској скупштини дужан је да најмање једном у шест месеци подноси извештај Председништву Покрета о раду скупштине и сваког посланика.

Када се гласа о избору Владе и појединих министара, о поверењу Влади и појединим министрима, о предлозима закона, резолуција и других општих аката и одлука Народне скупштине, о интерпелацијама, као и о другим важним политичким питањима, одлуку о начину гласања народних посланика у Народној скупштини доноси Председник Покрета уз консултовање председника посланичке групе.

Одлуку о начину гласања поводом најбитнијих питања у покрајинској скупштини доноси Председник Покрета.

Одборници

Члан 60.

Одборници су чланови Покрета који представљају Покрет и залажу се за његове политичке ставове у скупштинама јединица локалне самоуправе.

Листу кандидата за одборнике коначно утврђује Извршни одбор, на предлог општинских и градских организација.

Обавезе посланика, одборника и других функционера

Члан 61.

Посланици, одборници и сви други функционери у органима власти, јавним предузећима и установама дужни су да стално учествују у деловању Покрета, шире његове идеје и организацију на терену, спроводе одлуке Покрета, да личним угледом и радом придобијају нове симпатизере и да преко медија популаришу идеје и политику Покрета.

Обавезе посланика и других функционера у органима власти, јавним предузећима и установама детаљније прописује Председништво, а обавезе покрајинских посланика, одборника и других покрајинских и локалних функционера детаљније прописује Извршни одбор.

Чланови Покрета који су функционери у органима власти, јавним предузећима и установама дужни су да се придржавају уставних и законских правила који уређују неспојивост функција и спречавање сукоба интереса.

Учешће у локалним органима власти

Члан 62.

О ступању у коалиције и иступању из њих на локалном нивоу, ступању у локалне органе и иступању из њих одлучује Председништво на предлог Извршног одбора, а о расподели функција у локалним органима, јавним предузећима и установама одлучују Управе општинских и градских организација, што потврђује Извршни одбор.

Функционери у локалним органима, јавним предузећима и установама, дужни су да о свим битним питањима из своје надлежности консултују Управе општинских и градских организација.

Одборници су дужни да пред сваку седницу скупштине о свим битним питањима консултују Управе општинских и градских организација.

Рад свих одборника и функционера у локалној самоуправи уређује се Стратегијом развоја локалне политике и пословником о раду одборничких група.

VI АДМИНИСТРАЦИЈА СРПСКОГ ПОКРЕТА ДВЕРИ

Члан 63.

Административно-техничке послове за централне органе Покрета врши секретаријат Покрета, којим руководи директор Покрета.

Административно-техничке послове територијалних органа Покрета врше њихови технички секретари постављени од стране Управе тих територијалних органа.

VII СРЕДСТВА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ АКТИВНОСТИ СРПСКОГ ПОКРЕТА ДВЕРИ

Члан 64.

Средства за финансирање Покрета су:
–   средства из јавних извора која чине средства из буџета Републике Србије, буџета јединице територијалне аутономије и буџета јединице локалне самоуправе,
– средства из приватних извора која чине: чланарине, прилози правних и физичких лица, приходи од имовине Покрета, легати.

Висина и начин плаћања чланарине и прилога чланова Покрета, функционера Покрета на функцијама у органима власти уређује се посебни актом Извршног одбора у складу са овим  Статутом.

VIII    НАДЗОРНИ ОДБОР СРПСКОГ ПОКРЕТА ДВЕРИ

Члан 65.

Надзорни одбор Покрета обавља унутрашњу контролу финансијског пословања Покрета и дужан је да о свим уоченим неправилностима извести Главни одбор.

Надзорни одбор има три члана које бира Главни одбор, на предлог Председништва.

Мандат свих чланова Надзорног одбора траје четири године.

Надзорни одбор пуноважно одлучује на седници на којој је присутна већина чланова од укупног броја чланова

Надзорног одбора. Надзорни одбор доноси одлуке већином гласова присутних чланова.

Сваки члан Покрета има право да се упозна са приходима и расходима.

IX  ОСТВАРИВАЊЕ ЈАВНОСТИ РАДА

Члан 66.

Рад и деловање Покрета су јавни.

Јавност рада и деловање органа и чланства Покрета остварује се кроз:
–    рад у представничким телима,
–    сарадњу са медијима,
–    организовање јавних скупова, трибина, конференција и округлих столова, – интернет активности и
–    на друге начине којима се успостављају односи са грађанима.

Х ДОНОШЕЊЕ, ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОГРАМА, СТАТУТА И ОПШТИХ АКАТА

Члан 67.

Поступак за доношење, измену и допуну Програма и Статута Покрета иницира Главни одбор подношењем предлога Програма и Статута Покрета, као и њихових измена и допуна Сабору на усвајање.

Предлог за измену и допуну Програма Главни одбор утврђује  на основу нацрта измена и допуна Програма који је Председништву поднео  Политички савет.

Предлог за измену и допуну Статута Главни одбор утврђује  на основу нацрта измена и допуна Статута који је Председништву поднела Статутарна комисија.

Пре него што утврди коначну верзију предлога за измену и допуну Програма и Статута Покрета, Главни одбор отвара интерну јавну расправу и нацрте ових аката доставља на мишљење осталим централним и територијалним органима.

Јавна расправа може трајати најмање 15 дана.

Након разматрања и усвајања или одбацивања поднетих амандмана, Главни одбор утврђује предлог Статута и Програма и упућује га Сабору на усвајање.

Сабор о овом предлогу одлучује већином гласова од укупног броја делегата,  уколико је присутна двотрећинска већина од укупног броја делегата.

Члан 68.

Сва питања која нису уређена одредбама овог Статута, биће уређена општим актима надлежних централних или територијалних органа Покрета, сходно њиховој стварној или месној надлежности утврђеној овим Статутом.

ХI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак рада Српског покрета Двери

Члан 69.

Рад Покрета престаје одлуком Сабора, на предлог Главног одбора или Председништва Покрета, као и у другим случајевима предвиђеним законом.

У случају престанка рада, сва имовина Покрета прелази у власништво Српске православне цркве.

Ступање Статута на снагу

Члан 70.

Овај Статут ступа на снагу даном усвајања.

У Чачку, дана 30.08.2015. године