Џо, и то ти је Срем!

Разговор  Американца и Сремца
Недавни  разговор  митровчанина З. В, (38), инжењера информатике, са колегом у фирми Џоом Фицџералдом, вођен за време подневне паузе у малом италијанском ресторанчићу, који  се налази на углу Вестерн авеније и булевара Џорџа Вашингтона, у граду Чикаго, камо је наш суграђанин доспео пре неколико година, а као један од десетак срећника, који су добили улазне визе у „обећану земљу“ индијанаца, каубоја и потомака европских вагабунда и битанги…

1-1

После обилних оброка, (пасте, пице, шејка и безалкохолног пивца), а у ишчекивању повратка у фирму, кренуо је разговор између двојице колега, и већ добрих пријатеља. Први је „стартовао“ амер Џо:

„Хај Сремац, о свему си ми причао, само ниси о свом завичају. Где је та твоја Сремска Митровица, и тај твој округ Срем? Ја за њих никада нисам ни чуо. Једино знам да је то негде у  Европи, у некаквој Србији, или око Србије, а та мајушна државица је била наша захвална мета за гађање разним пројектилима, од којих смо највише поносни на оне ракете  пуњене осиромашеним уранијумом. Знаш, морали смо то да учинимо, јер онај Милошевић, којег смо ми лично школовали и ангажовали да нам буде десна рука на Балкан, је сасвим шизнуо, окренувши нам леђа, а ми, знаш, издајнике не волимо, нити поштујемо. Томе су нас научили Ирци и талијанска „Коза ностре“.

Но, то је друга прича, а сад ми реци нешто о свом крају. Оно најосновније…“

„ Рећи ћу ти оно што би  сваки основац у Сремској Митровици и у Срему требало да зна. Почећу једном кратком легендом:

„Делио Бог, Створитељ, земљу свима народима света. Чекајући да на њих дође ред Сремци сврате у бирцуз, и ту се уз вино и ракију олеше до бесвести, тако да на расподелу земље нису ни стигли тог дана. Дошли су сутрадан, али тада је већ сва земља била подељена. Траже они од Бога и своје парче земље, и искрену му признају шта је био разлог те јуче на време нису дошли. Бог се насмеје, али и забринуто им одмахне главом да више нема земље. Ни за у саксију!

Сремци снуждени, „покисли к’о кокошке“, оборених глава крену преме излазу из божанских двора, кад’ти се Бог нечег досети, и позва их да се врате. Тада им рече, да пошто их нема много, то им и не треба велика површина земље, већ онолико да им свима буде потамана, и на берићет бројним генерацијама Сремаца.

Бог отцепи парче РАЈА и даде га Сремцима да се на њему настане, и да ту уживају у свима благодетима Божанске креације“

1-2

Срем ти је, мој Џо, права башта, и најпитомија оаза на кугли земаљској! То ти је невелик  округ, смештен имеђу великих река, Саве и Дунава, између којих се угнездила најпитомија и најроднија планина на Балкану, па и у целој Европи,  Фрушка гора, док  преовлађујући део Срема чине најплодније, чрноземске оранице, каквих је сасвим мало, а на којима све рађа и успева. И воће, и поврће, и пшеница и све врсте житарица, осим пиринча, и где се узгаја сва врста марве, стоке –  и крупна, и ситнија, и сасвим ситна…И ту ти се, мој Џо, производи, односно ту се производило,  све у вези хране, и то у  количинама да се пола Европе лагано може  исхранити, и то по европским стандардима, прописима и мерама!

Воде је у изобиљу, а испод целог Срема простире се огромно језеро геотермалне воде, којом се могу загревати сва домаћинства, сви објекти, сви пластеници и стакленици, а и све бабе и деде могу лако лечити своје остареле ноге и своје старе ожиљке…

У непосредној близини Срема су највећи градови, највећа тржишта у том делу Европи, добри путеви, близу је и аеродром, реке су пловне, пруге спајају југ и север, исток и запад Европе, баш преко Срема, итд.

Сремцима је све на дохват руке, а када се томе дода да су они, (осим што су љути и лаки на „брицама“, као и осетљиви на српску националну традицију), и веома вредни, одговорни, приљежни, промућурни и веома обучени за обраду земље, као и за производњу разних чудеса и шпеција од меса, брашна, воде и шећера, млека, воћа и поврћа…итд. онда ти је јасно   које могућности за живот и рад имају Сремци!

4

А што се тиче мога града, моје Сремске Митровице, за њу ти могу рећи следеће:

То ти је град од око 40 000 становника, док цела комуна има близу 90 000 становника. Срем броји око 400 000 житеља, и међу њима су близу 70% Срби.

Митровица је највећи град у Сему и центар је окружне администрације. То је град богате прошлости од најранијих времена, чак из праисторије. Свој најславнији период Митровица је имала у четвртом веку, када је под именом Сирмијум, била један од четири престона града Римског царства. Тада је у Сирмијуму живело преко 100 000 становника, и  град је имао све што и Рим. Имали су –  и водовод, и ковницу новца, и раскошне палате, од којих је најраскошнија била Царска палата, а имали су и хиподром, који је примао 30 000 посетилаца, велику и модерну луку, бројне дућане, силосе, тржнице, занатске радње, академије…итд.

Цела Митровица  је изграђена  на некадашњем  Сирмијуму, и ако зачепркаш  на било ком месту у граду, лако ћеш доћи до материјалних, археолошких, доказа о том времену.

Сирмијум је веома важан и у историји хришћанства, пошто су ту погубљени, односно у славу Исуса Христа, пострадала први великомученици, Свети Димитрије, Свети Иринеј, Света Анастазија, Свети Синерот, Свети Фрушкогорски каменоресци…итд.

ФОТО: fortuna.info
ФОТО: fortuna.info

Дакле, моја Митровица је богомдана за сваковрсни туризам, а комуна је рајско место за све врсте  прехрамбене индустрије,  за  високопродуктивну сточарску и ратарску производњу, за воћарство и виноградарство, за шумарство и лов  и риболов, за хемијску индустрију, за трговину, за разне услужне делатности…и сл.

И Сремци су то умели и знали да искористе,  тако да су моја комуна, као и мој округ, предњачили у бившој Југославији  у том погледу,,,

Ето, Џо,  то су ти елементарни подаци о мојој Митровици и мом Срему!“

„Вау! Па што си ти онда дошао у Америку, када је код тебе много лакше „мани“ зарадити? Овде  „џобишемо“  по 12 сати, а ти збрис’о  из земаљског раја! И мора да место тебе, и сличних теби који хоћете „преко хлеба погаче“, тамо у  Митровици и у Срему раде хиљаде Африканаца, Арапа, Кинеза и Индуса¬?

„Е, мој Џо! Све што сам ти рекао само је прича о ономе шта може да се ради у Срему, и шта се некада радило и производило. Чак и у доба комунизма!

Од свих могућности, које Срем  пружа својим становницима, данас нема ништа! Или, готово ништа! Уместо да цео  округ буде једна огромна и најнапреднија фарма,  један велики ранч, једна  невероватна “фабрика хране“,  уз које иду пратеће индустрије и пратеће услуге, сада је Срем једна велика  ПУСТИЊА!

У Срему је више гладних и жедних, него ситих и напитих! У Срему су уништене све фабрике, у Срему је уништен ЖИВОТ!

fruska_gora_put

И то је разлог због којег сам ја, као и десетине хиљада мојих сународника, кренуо „трбухом за крухом“, како се у нашим крајевима вели! И то ти је стопостотна истина, мој друже!“

„Сремац, ако је тако како кажеш, а ја ти верујем, онда ти морам рећи да су ти твоји Сремци, коју руководе твојом комуном и твојим округом, обични злочинци! Они, што намерно, што ненамерно, што из знања, а што из незнања, организовано спроводе геноцид, истребљење, својих суграђана! По нашим, англосаксонским законима, они су најобичнији криминалци, и њима народ  мора судити!

А сада, хајдемо у офис, „џоб“ нас чека! А и онај опасни и мрзовољни шеф,  Тед Круз…“

Момир Васиљевић – Сремска Митровица

 

Проверите такође

Позив грађанима Србије на протест у Пећинцима (ВИДЕО)

Поштовани грађани Србије, позивамо вас на протест у организацији Српског покрета Двери, поводом незапамћеног политичког …

Оставите коментар

1 Коментар на "Џо, и то ти је Срем!"

Обавести ме о
avatar
2500
Сортирај прво:   Новије | Старије | Највише гласова
samo bez laktanja
Гост

tužno,ali istinito.odličan tekst.

wpDiscuz